Više od slova

[Vojvoda]

Najstarije pismo na svetu nastalo je na Balkanu?!

Ako se ova hipoteza, koja sve više dobija naučno utemeljenje, pokaže tačnom, 1.200 urezanih znakova (simbola) ili pisanih poruka na posudama, ređe na čovekolikim figurinama i drugim predmetima pronađenim u okviru najbolje proučene vinčanske kulture u jugoistočnoj Panoniji i na Balkanu, potvrdiće tezu da je reč o prvom, najranijem ljudskom pismu, korpusu linearnih natpisa koji se razvijao u Podunavlju u šestom milenijumu pre Hrista.
To će biti dokaz da Balkan nije oduvek bio nazadan. Štaviše, mogao bi biti kolevka pismenosti. Ovo, naizgled, revolucionarno otkriće o korenima pismenosti praistorijskog čoveka sa Balkana, još je u teoretskim povojima. Dosadašnja arheološka, lingvistička, paleološka i razna stručna istraživanja idu u prilog pretpostavci začeća civilizacije na Balkanu.

Ipak, naučnici za sada, izuzev osporavanih izuzetaka, nisu spremni na takav zaključak. Još nisu dobili odgovore na sva pitanja o simboličkim tragovima aktivnosti homo sapiensa, iz vremena kada je kolonizovao evropski kontinent. Uočili su da su rani ljudi koristili apstraktne znake, a sada pokušavaju da dokažu, da ti simboli, možda, predstavljaju arhaično pismo.
ŠTA je navelo starog Vinčanca da urezima označava predmete koje je svakodnevno koristio? Kome su te poruke, očigledne želje za komunikacijom, bile namenjene? Da li su ti simboli značenski ili su naprosto apstraktni, nerazumljivi crteži?

Ove i druge nedoumice predmet su proučavanja i istraživanja stručnjaka. Domaćih i stranih. Recimo, Harold Harman, čuveni lingvista sa američkog Instituta za arhemitologiju, sklon je verovanju da znaci na predmetima sa vinčanskog lokaliteta predstavljaju najstarije, proto pismo. U prihvatanju ovog “otkrića” arheolozi su se pokazali opreznijim, znajući da postojanje pisma podrazumeva izvesne zakonitosti i gramatička pravila. NJihovu sumnju najviše pobuđuje činjenica da znaci, za koje se pretpostavlja da su “pismena”, još nisu dešifrovani.

Andrej Starović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, ocenio je zbilja teškim uzeti za istorijsku istinu da je pre mnogo godina jedan narod, koji je naseljavao široka prostranstva između dve velike evropske reke, smislio originalan pismeni sistem i tako zakoračio u predvorje civilizacije. Ili je ta tvrdnja prosto (ne)naučna fikcija?

Vinčanska kultura poznata je više od jednog veka u arheologiji, a skoro tri poslednje decenije traje tihi “rat” između pobornika pune pismenosti neolitskih Vinčanaca s jedne strane i, a priori kategoričkih oponenata ovakve ideje, s druge strane.

Sa serijom od oko 1.500 nepoznatih nalaza prikupljenih u poslednjih sedam godina sa 39 lokaliteta u Srbiji, Starović je nesumnjivo kvalifikovan da ponudi prilično utemeljene rezultate. On ujedno ukazuje na činjenicu da ni jedan, ali u punoj meri ni drugi “tabor” do sada nije ponudio čvrste dokaze za svoj stav.

DUNAVSKO - BALKANSKO?
POJEDINI istraživači vinčanskog pisma predlagali su da se ono nazove - dunavsko pismo, zato što su vinčanski simboli pronađeni mahom na podunavskoj teritoriji. Ova ideja je odbačena jer pojedini vinčanski lokaliteti nisu podunavski.

Bilo je i predloga da se nazove balkanskim pismom. Tim terminom bi se u celosti obuhvatila tema, ali su američki stručnjaci sugerisali da ideja nije baš najbolja. Objasnili su da je vinčansko pismo fascinantna pojava, a trenutno spominjanje Balkana izaziva negativne asocijacije (minuli ratovi, previranja, Slobodan Milošević...)

MA koliko se razlikovali u tumačenjima znakova, naučnici su istog stava u jednom - čovek, pre 6.000 i 7.000 godina nije “označavao” svoju posudu, tek tako. Šta ga je, međutim, navelo da “markira” svoje vlasništvo?

Akademik Bogdan Brukner, poznati arheolog iz Novog Sada, smatra da je to imalo simboliku i određeno značenje što objašnjava prisustvom takvih predmeta sa po nekoliko znakova na dnu, sa strane ili pri vrhu posude na čitavom lokalitetu vinčanske kulture.
Napominjući da su se te posude svakodnevno koristile, i prenosile iz jednog u drugo naselje, ovaj stručnjak nema dilemu da su urezivanjem, njihovi vlasnici prenosili poruku. Nastojeći da za sobom ostave pisani trag, kojem sada tražimo odgovor.
- Ukoliko se prihvati pisani trag kao namera, blizu smo novog grča: kako da te znakove podvedemo pod jedan sistem, i da vidimo, da li možemo da taj sistem “prevedemo” i “iščitamo” - konstatuje Brukner. - Osim urezanih, pažnju pobuđuje i široka paleta likovnih znakova i crteža, koji se takođe ponavljaju, što opet asocira da i oni nose neku poruku.
Malo je istraživača koji su se upustili u avanturu sitematskog i sveobuhvatnog proučavanja vinčanskih simbola. Ponajmanje su se tome posvetili srpski arheolozi i lingvisti koji baštine verovatno i najveći deo građe, nalaza sa vinčanskim tekstovima.

Nučnicima je uzbudljiva i sama pomisao da bi senzacionalno otkriće, kao što je najstarije pismo na svetu, moglo da ponikne iz Vinče. Sa Balkana.
Sve ukazuje da je Vinča pre 7.200 godina bila metropola najveće evropske države. Centar vinčanske kulture, najrazvijenije u neolitu Evrope na prostoru od Švarcvalda do Crnog mora. O tome da je Vinča bila praistorijska evropska prestonica, svedoče veličina naselja i nalazi vredniji i obimniji nego na drugim lokalitetima.

Danas je selo Vinča, u svetskoj arheologiji, poznato kao jedan od najvećih i najvažnijih izvora podataka o životu u neolitu, na početku civilizacije.
Vinčanski znaci nisu jedini pokazatelj civilizacije koja se nazire u dubokoj praistoriji. Naučnici su otkrili da je narod tog vremena bio izrazito razvijen i napredan. Imali su najraniju metalurgiju u Evropi, najstarije rudnike topljenja rude, pravili su dleta i sekire...

Bili su, nesumnjivo, vesnici svega što će nastupiti znatno docnije. Zato je priča o vinčanskoj kulturi zapravo storija o Evropi, ne samo u geografskom, već i u civilizacijskom smislu.

Najznačajniji napredak ka upoznavanju vinčanske civilizacije napravio je Miloš Vasić. Prvi školovani srpski arheolog koji je 1906. godine započeo sistematska iskopavanja na lokalitetu Belo brdo u selu Vinča, oko 14 km nizvodno od Beograda. On je sa prekidima u radu (u vreme Prvog svetskog rata) do 1935. istražio čitav jedan kvart naselja sa arheološkim slojem od blizu 10 m debljine.

SPONZORSTVO
ISTRAŽIVANJA koštaju. Podsetimo, zahvaljujući novcu ruskog carskog instituta u Carigradu, koji je očigledno shvatio značaj otkrića, arheolog Miloje Miloš Vasić istraživao je Vinču. Ovaj naučnik je dobijao novčanu pomoć i posle Prvog svetskog rata. Našao je konkurs ser Čarlsa iz Birmingema, koji je želeo da uloži novac u istraživanja na Balkanu, konkurisao i, dobio pare za iskopavanje Vinče.

VASIĆ je naročitu pažnju u svojim proučavanjima posvetio “urezima i oznakama”, nalazeći da se one pojavljuju i na ukrašenim, ali i na savim običnim posudama. I on je prvobitno, razmišljajući o ulozi tih simbola pretpostavio dve mogućnosti. Ili su zanatlije koje su izrađivale grnčariju “markirale” svoj proizvod ili je, pak, vlasnik označio “svojinu”.
- U vreme kada je Vasić iskopavao na Vinči, ništa slično u evropskoj preistorijskoj arheologiji nije bilo poznato - kaže Andrej Starović, dugogodišnji istaraživač vinčanskih simbola. - On je logično, pretpostavio da je poreklo naselja na Vinči povezano sa vremenom formiranja ranih grčkih kolonija 7. i 6. veka pre nove ere, kakve su bile one u južnoj Italiji, Siciliji ili na Crnom moru.
Zbog karakteristične crnopečene i uglačane keramike na samoj Vinči, nalik atičkim radionicama, on je čitavo naselje video kao - jonsku koloniju.
Starović smatra da je ova Vasićeva pogreška u tumačenju porekla i vremena života vinčanske kulture važna za fenomen vinčanskih znakova. Zato, što je direktnu analogiju potražio u praksi atičkih zanatlija grnčara da svoje proizvode obeležavaju, poput današnjih brendova.

Vinčanski korpus nalaza i nalazišta kao integralne arheološke kulture presudno je definisao rad M. Garašanina. Starović će reći da je on uspostavio unutrašnju hronologiju tog perioda izdvajajući dve osnovne faze: starije (tordoške) i mlađe (pločničke).

Garašanin je kritički opovrgao Vasićevu ideju o apsolutnoj starosti i kulturnoj pripadnosti Vinče pretklasičnom grčkom svetu, ali se nije potrudio da takođe, kritički preispita i ideju o seriji vinčanskih znakova kao oznakama vlasništva ili proizvođačke “marke”.

Verovatno najznačajniju studiju fenomena vinčanskih znakova, od dosada urađenih, ponudio je u svojoj disertaciji američki arheolog Šan Vin. On je prikupio seriju sa 50 vinčanskih nalazišta u Srbiji, analizirao je i na osnovu toga, grupisao znake. Potom je na osnovu osobina koje je smatrao presudnim, predložio njihovu klasifikaciju.

Ovaj američki naučnik je pokazao da vinčanski znaci predstavljaju sistem, a ne zbirku nasumično i proizvoljno beleženih simbola. Šta, međutim, nedostaje njegovoj, inače, iscrpnoj studiji? Fali joj jasna analiza konteksta znakova.
STAROVIĆ je mišljenja da uprkos takvoj manjkavosti, Vinova studija predstavlja ogroman potencijal za arheološki odgovor na ključno pitanje: jesu li vinčanski znaci, preistorijskom čoveku bili pismo, u današnjem smislu?

NA prostorima rasprostiranja vinčanske kulture nađen je veliki broj predmeta ukrašenih znakovima uglavnom geometrijskog oblika, sa paralelno urezanim zarezima, linijama, ukrštenim linijama, kurvolinearnim linijama (neprekidno isprekidanim), svastikom (kukastim krstom, inače simbolom prošlosti Evrope) i sličnim nizom znakova. Oni nas upućuju da je pre 7.000 godina pre nove ere, preistorijski čovek komunicirao sa svojim članom zajednice i daljim plemenskim zajednicama.

DEŠIFROVANJE
- NAUČNICI su to komuniciranje nazvali neverbalnim - objasnio je Bogdan Brukner, naglasivši da o takozvanom verbalnom, stručnjaci ne znaju ništa. - Nesumnjivo je da su međusobno razgovarali, ali kojim zvucima i glasovima su gradili reči, ostaće zauvek nepoznanica.

Taj govor starih Vinčanaca je nestao zajedno sa njima, ali su ostali znaci, koji se možda, mogu dešifrovati. Oni su u poslednje vreme toliko narasli da su se naučnici počeli pitati, šta, “zapisani” na terakotama i ćupovima, zapravo znače? STRUČNJACI su, na osnovu svega viđenog, zaključili da je preistorijski čovek bio funkcionalni umetnik. Predmet koji je izrađivao imao je svrhu. Bez sumnje, vinčanski ljudi nisu doživljavali lepotu u današnjem značenju tog pojma, ali posude koje su ostavili za sobom svedoče da su imali osećaj za lepo. Postojala je hipoteza da su znakovi imali smisao poruke samo na ukrašenim zdelama. No, brzo su od tog uverenja odustali, jer su vinčanski simboli vidljivi i na sasvim običnom posuđu. Koje se ne može nazvati “umetničkim delom”.

Tragajući za odgovorom, šta je Vinčanac imao na umu kada je urezivao ove simbole, naučnici su se složili i zaključili:Želeo je komunikaciju. Ovo rešenje ponudio je nauci američki stručnjak Šan Vin koji je te znake sredio i sistematizovao. Za razliku od već uvrežene naučne pretpostavke da znaci na posudama označavaju svojinu (da se beležilo radi raspoznavanja) Vin je ponudio drugačije objašnjenje.

Znake je upoređivao sa ćiriličkim slovima. I zaključio da postoji tipološka sličnost vinčanskih znakova i ćiriličkih slova. Ovakav njegov stav nije prihvaćen. Naprotiv, izazvao je izvesna neslaganja sa arheološkim pogledima i tumačenjima.
Harald Harman, direktor američkog Instituta za arheomitologiju, jedan je od nekoliko svetskih stručnjaka koji se posvetio proučavanju i istraživanju simbolike vinčanskih znakova. On je klasifikujući ureze zaključio da se danas na prostorima jugostočne Evrope i Male Azije javljaju paralelne visoke civilizacije neolitskog vremena.
Brukneru je zanimljivo Harmanovo traženje paralela sa Bliskim istokom.
- Ako je vinčanska kultura počela da se razvija na našim prostorima negde oko 5.000 godina pre nove ere, hajde da vidimo šta imamo na Bliskom istoku - zapitao se Brukner. - Ako su to visoke kulture, izvesno je da one nemaju tu vrstu komunikacije koje smo videli na vinčanskim posudama.
Tada je Harman počeo da razvija hipotezu da je vinčansko pismo najstarije na Balkanu. Isticao je da je starije u odnosu na pojave na Bliskom istoku, čime je zapravo pokušavao da dokaže balkansko poreklo vinčanske kulture. Dakle, na Balkanu vidi koren najstarijih komunikacija, koji se kasnije “raširio” na Malu Aziju.
Ovaj naučnik je bio tako smeo da izjavi:
- Urezani znakovi na vinčanskim posudama predstavljaju najstarije proto pismo.
Jeste ili nije?
Ovim pitanjem počinje splet hipoteza, jer ima mnogo znakova sa zajedničkim korenima koji su, ipak, daleko od tvrdnje da znače - pismo.
U dokazivanju toga javljaju se razmišljanja, proučavanja... Sve u svemu, predstoji dugotrajna naučna ekspedicija da se urezani znakovi najpre fotografišu i najpreciznije nacrtaju. Najdelikatniji zadatak je, svakako, da se ti znakovi, ako je moguće, dešifruju i protumače.

SKUP
NAUČNI problem vinčanskih znakova ponovo je u žiži interesovanja stručnjaka. O tome svedoči nedavno održan Međunarodni simpozujum o neolitskom sistemu simbola jugoistočne Evrope nazvan “Znakovi civilizacije”, u Novom Sadu.
Oko 35 eminentnih domaćih i stranih stručnjaka diskutovalo je o pismenosti preistorijskog čoveka s Balkana. Zainteresovani za ranu pismenost u Evropi oni su razmenili mišljenja i stavove o mogućnosti koja se nameće, da je pismo vinčanske kulture centar za sve komunikacije uočene u regionu od Italije do Ukrajine.

VINČANSKA kultura ili, civilizacija, kako naučnici više vole da kažu, slovi za najzanimljiviju pojavu u preistoriji Balkana. Najbolje proučena od svih istorijskih, sa najvećim brojem otkrivenih vinčanskih naselja. Najčešće na obalama reka, gde je možda, najlakše proučavati i istraživati.
Vinčanska kultura pripada preistorijskom dobu, neolitu mlađem. Tu je dosegla najvišu tačku u svakodnevnom životu, umetnosti, obradi zemlje, stočarstvu...
Tadašnje stanovništvo imalo je odlične uslove za razvoj zemljoradnje i stočarstva. Bogata i plodna zemlja je dozvolila ljudima da stotinu i više godina žive na jednom mestu i steknu ogromno iskustvo, pre svega, arhitektonsko. Vinčanci su graditelji čvrstih građevinskih objekata koji liče na naše najstarije kuće u Vojvodini. Pravljene od blata, arhitektonskim stilom izrazito nalik na one koje imamo u Vojvodini.

Ukazujući na ove podatke akademik Bogdan Brukner, arheolog iz Novog Sada, zadivljen je saznanjem da, uprkos ogromnom vremenskom rasponu, panonski seljak nije mnogo više modernizovao gradnju kuća od onoga na šta nailazimo u vinčanskoj kulturi.
- Dakle, Vinčanac je prvi neimar seoske arhitekture -zaključuje Brukner. - Taj čovek pokazuje izuzetnu zrelost, za koju ne mogu da nađem racionalno objašnjenje, sem da je nesumnjivo bio protourbano zreo.
NJIHOVA naselja građena su sa kućama “na redove” kao kod starih vojvođanskih naselja. Ulice su pravolinijski delili jedan red kuća od drugih, a one su podizane obično sa okrenutom dužom stranom fasade prema istoku. Ta kuća je uvek bila delom u hladovini i na suncu.
Bruknera iznenađuje kako su ljudi vinčanske civilizacije gradili unutrašnjost kuće.
- Imali su podnicu (pod) dvoslojnu. Donji deo je pravljen od drvenih poluoblica, a preko toga se polagala ilovača. Koliko su bili umni, vešti i promišljeni dokazuje da mi i danas imamo kuće sa podom od ilovače. Oni su čak bili “napredniji”, imali još i izolacioni sloj od drveta, što je, inače, jedan vrlo dobar način čuvanja sobne temperature.
Zidovi vinčanskih kuća bili su veoma debeli, sastavljeni od ilovače pomešane sa plevom koja se nabacivala na trsku kao - osnovu. Trska je povezivala drvene stubove, visoke oko dva metra (pola metra pobodene u zemlju) i oblepljene blatom.

ZADIVLJUJE preciznost vinčanskog neimarstva. Tačne mere. Kuće sa pregradnim zidovima. Tehnologija samog unutrašnjeg uređenja stambene zgrade nije se dramatično menjala ni kasnije.
Brukner ukazuje i na tipologiju formiranja naselja, sličnu savremenoj, današnjoj. Nesumnjivo, Vinčanac je u svemu pokazivao mudrost. Izbegavao je da nastanjuje mesta kojima su pretile poplave. Gradio je kuće salaškog tipa, a naseljavao je i naseobine u kojima je baš kao i danas, prepoznatljiv -centar.

HRONOLOGIJA
DREVNO skandinavsko pismo rita (runa) znači urezivati, isto značenje ima i englesko to njrite i nemačko reissen, ritzen. Grčko grafeint (grebati) znači pisati, urezivati, usecati. Latinsko skribere (skrabati) , nemačko schreiben i englesko scribe, inscribe.
Čovek je prvo urezivao, utiskivao svoju misao na kamenu, drvetu, koži ili metalu. Zato se i smatra da je najranije pismo piktografskog karaktera i da se potom razvija u klinasto i hijeroglifsko pa tek onda u - slovno. Naravno, ni u ovom nisu svi saglasni.

ARHEOLOŠKIM ispitivanjima utvrđeno je da su tu, baš u centru naselja, podizane najstarije kuće, u kojima su živeli i najstariji meštani. Baš kao i sada, “mlađi” su radije živeli odvojeno, o čemu svedoče nove kuće zidane uz starije. U jednom naselju moglo je da živi od 200 do 2.000 ljudi.
Za poštovanje je i to kako su rešavali svoje komunalne probleme. Nisu imali vodovod, ali jesu - reku. Nisu imali “gradsku čistoću” da skuplja njihov otpad, ali su se dosetili i kopali otpadne jame. U te praistorijske “kontejnere” bacali su sav “višak”, pa čak i kompletnu staru kuću kada bi sazidali - novu.
- Vinčanski narod je pored znakova na posudama ostavio i tragove brige o svojim mrtvima - ističe Bogdan Brukner. - Sahranjivali su ih u nekropolama i na grobljima koja su gradili unutar naseobina. Takav primer je nalazište Gomolava, kod Hrtkovaca, gde je nađena nekropola sa 24 skeleta. Pokojnike su na “onaj svet” ispraćali ritualnim obredom, a sahranjivali su ih u zgrčenom položaju i sa pridarcima.

DO sada je istraženo oko hiljadu vinčanskih lokaliteta. Najvažniji je svakako sama Vinča, centar preistorijske kulture i civilizacije. Vinčanski tragovi nađeni su u Srbiji, na vodenim saobraćajnicama: Savi, Dunavu, Moravi... ali i na prostoru drugih zemalja.

Na Dunavu pored same Vinče su nalazišta Potporanj i At, zatim, imamo Harbovo, iza Đerdapa, prema rumunskoj granici. U dolini Velike Morave (sa slivovima) nađena je čitava serija velikih naselja: Drenovac blizu Paraćina, potom, Slatina, pa Supska kod Ćuprije, Divostin u centralnoj Šumadiji (pripada najkasnijim vinčanskim naseljima), Selevec kod Smederevske Palanke, Pločnik kod Prokuplja i Gradac kod Leskovca, odnosno, Lebana.
Neistraženi rudnik u otkrivanju vinčanske kulture su nalazišta na Kosovu: Predionica, Fasos, Rudnik...
- Nažalost, tamo je nemoguće istraživati - kaže Andrej Starović. - Šteta je što nemamo pristup iskopinama koje se čuvaju u muzejima. Da proučimo sav materijal koji je do sada nađen i otkriven samo u Srbiji, i to, planski, potrebno je mnogo ljudi i bar dve, tri godine neumornog rada. Siguran sam da bi serija pronađenih znakova sa 1.500, koje sam okrio za poslednjih sedam godina, skočila na pet hiljada.

Ogroman potencijal u istraživanju Starović vidi u vinčanskim lokalitetima u Bosni, Crnoj Gori, Južnoj Mađarskoj, Ukarjini, Rumuniji, severnoj Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj.
- Kada to sagledamo, jasno je da smo ne na kraju, već na samom početku naših znanja i saznanja, ma kako to paradoksalno zvučalo posle svega urađenog - objektivan je Starović, naglašavajući da je, iako početak, to dobar start -Naučno postavljamo problem s glave na noge. Imamo utemeljenu priču, uočeni su glavni problemi, predstoji najteži deo posla - “obrada” i dokazivanje.
Zbog izrazite i ogromne pravilnosti u pojavljivanju znakova, istarživači, posebno lingvisti, spremni su da u otkrivenim simbolima na posuđu od terakote vide - pismo.

PRAKTIČNI RAZLOZI
- ANALIZIRALI smo i utvrdili da se znaci u 95 odsto slučajeva sreću u okviru svakodnevice vinčanskog čoveka - Starović nabraja - U kući, na posudama, u jami za đubre... To nas uverava da su praktični razlozi uslovili pojavu znakova (pisma?).
Nasuprot tome su mišljenja i pretpostavke da su se znaci javljali samo u ritualnom, svetom i sakralnom kontekstu. U tom slučaju bilo bi malo verovatno da je reč o pismu.
PISMO možda i jeste nastalo izmišljanjem (neko je morao da izmisli i formira raspored i kombinaciju svih tih znakova) a, ako su to bili sveštenici i drugi ljudi vezani za svete rituale i obrede, i pismo bi predstavljalo neku vrstu svetog znanja koju bi oni brižljivo negovali i čuvali.Znake, dakle, ne bi poznavali i “čitali” drugi, obični smrtnici.Dosadašnje naučne pretpostavke se upravo zasnivaju da su znake koristili svi Vinčanci, čak i deca.
Iskreno verujujući da je u Vinči zaista počelo da se razvija značenje svakog pojedinačnog znaka i njihove kombinacije Starović ukazuje na učestalost ponavljanja i kombinacije istih vinčanskih znakova - 4 do 5 u istom rasporedu, istom grafičkom obliku izvedenih na različitim lokalitetima i predmetima, što, ne može biti slučajnost.Mišljenja je da poruke koje su znakovima prenošene nisu bile uskog značenja, već su predstavljale daleko složenije informacije.
Beleženje brojevima (među vinčanskim znakovima)koje izgleda kao u “tabliću” (četiri uspravne crte pa peta preko njih) je dodatni element koji naučnicima pridodaju logici ranih pisama i formiranju jednog potpunog pismenog sistema koji bi se mogao nazvati -pismom.
Ipak,postoji krupan problem.Starović ga vidi u nedostatku kvalitetne, brojnije serije zapisa, sa kombinacijama četiri do pet znakova u nizu.Značajno veće od one sa kojom sada nauka raspolaže.
-Ako se tu otkriju pravilnosti koje se ponavljaju, drugim rečima, gramatika, onda je nesporno da govorimo o pismu - sugeriše Starović.
Stručnjaci se međusobno razlikuju u odnosu na to koliko je ko spreman da na osnovu sadašnje istraženosti i znanja o vinčanskim znakovima i simbolima, tvrdi odgovorno da se tu zaista radi o pismu.
Nučnik Andrej Starović jedan je od poprilično skeptičnih.Uzdržanih.Ali, ni kategoričan u negiranju pretpostavke da su vinčanski znaci na posudama ( koji toliko glavobolje zadaju današnjim naučnicima)- pismo.Spreman je da poveruje u informatičku revoluciju Vinčanaca, čak, ali hoće dokaze.Smatra, da tom “mozaiku” koji naučnici sklapaju, nedostaju još mnoge “prazne kockice” koje će se,očekuje, popuniti novim rezultatima. I možda,pokazati “sliku” prvog, ranog i najstarijeg pisma.
Starović iskreno veruje da su vinčanski urezi kao sistem, nesporno zapisni. I da kao takvi predstavljaju najstarije pismo uopšte poznato u praistorijskoj arheologiji.

KULTURNI KOMPLEKSI
PREDMETI sa urezanim znacima (pojedinčnim ili organizovanim u nizovima) otkriveni su na više od 100 mesta.Prikupljeni su sa teritorija više kulturnih kompleksa koje su arheolozi prepoznali kao Vinča, Tisa, Karanovo,Gumelnica i Peštreti.Kasnije su pronađeni i u kompleksu Kukuteni u zapadnoj Ukrajini a i u Dimini kulturi, u severnoj Grčkoj.
- VAŽNO je da se konačno shvati razlika između naučnog pristupa tumačenju vinčanskih znakova i onoga što rade zaljubljenici koji naravno, imaju pravo na svoje mišljenje ali ne i na nepotkrepljene i bezrezervne tvrdnje - upozorava Starović. - Nesporno je, međutim, da u tumačenjima uloge i značaja znakova na vinčanskim predmetima imamo "problematične" stavove poput onih koje je iznosio profesor Radivoj Pešić i njegovi sledbenici. Oni su bezrezervno tvrdili da su urezi i simboli na keramici iz vinčanskog perioda - pismo.
Starović podseća da su Pešić i njegovi istomišljenici godinama na meti kritike ozbiljnih naučnika koji su manje spremni da olako izriču, i "pretpostavku" usvajaju "zdravo za gotovo". Čak su tendenciozno i poprilično ambiciozno objasnili (o čemu svedoči zamašna literatura) znakove kao razvijen fonetski sistem sa fonetskim vrednostima.
- Ta grupa naučnika optužila je drugačije misleće da "oni" skrivaju od javnosti istinu o najdrevnijem pismu -ističe Starović. - Prema Pešićevoj teoriji sadržaj vinčanskih "tekstova" nedvosmisleno narod neolitskih Vinčanaca dovodi u vezu sa Etrurcima u Italiji, a korene vinčanske “pismenosti” krajnje nekritički vidi u pismenim znanjima naroda Lepenskog vira?!
Starović podseća da su, čak, optuživali svoje neistomišljenike, štaviše prozivali su ih, da navodno, planski, smišljeno iz nekih svojih "razloga", skrivaju od javnosti tu veliku i važnu tajnu postojanja pisma. Čak su tvrdili da su njegovi autori zapravo bili prasrbi koji su na Balkanu živeli odvajkada. Još su navodili da su imali tu vrstu geneze, koja, eto, postoji kao, maltene, skrivena istorija našeg naroda.
Većina naučnika, među njima i Starović, ne prihvata ovu tezu, smatrajući je krajnje neuverljivom i besmislenom, plodom slobodnih tumačenja i asocijacija koja ne mogu da se podupru nikakvim arheološkim, lingvističkim, pa ni kriptografskim pravilima.
Dokle je išlo Pešićevo ubeđenje dokazuje i obilje rukopisa "čitanja" vinčanskih tekstova kojima raspolažu. Ponudili su javnosti gotove "prevode": na jednoj stranici su davali "originalan" vinčanski tekst, a na drugoj - "prevod".
- Kada bi neko od ovih tumača vinčanskog pisma bio "hladne glave", mogao bih, na osnovu svega što sam do sada uradio, da im dokazima pobijem “tvrdnje” - izričit je Starović, podsetivši da je Pešić ponudio nauci kompletno tumačenje i značenje vinčanskih “tekstova”. - A, niti su ti navodni tekstovi vinčanski, niti znakovi tako izgledaju kako ih je on nacrtao i predstavio.
- Slažem se - dodaje ovaj naučnik - da je ideja zanimljiva, zabavna i intrigantna, zato nasposletku, i mene zanima, ali...

RIVALSTVO U NAUCI
ANDREJ Starović se ogradio od namere da omalovaži ili obezvredi kolege koje drugačije misle:
- Ako se zbilja potvrdi da smo na tragu najstarijeg pisma, i još da su ga osmislili prasrbi, naravno, da niko ne bi bio ponosniji od mene. Zasada, ipak, ne mogu da prihvatim način na koji su profesor Radivoje Pešić i njegovi istomišljenici i objasnili i videli znake, kao - pismo. Jer, nema ama baš nijednog argumenta koji bi takav iskaz u celosti potkrepio.
TA ideja (teoretska još uvek) da su zapisi - pismo, i to, najstarije na svetu, i Starovića podstiče da kopa i istražuje. Ali, za razliku od naučnika koji nemaju dilemu o tome da to jeste ili nije pismo, on svoju neporecivost ne zasniva na fikciji, već na dokazima.
- Ko je spreman da se, u nedostatku stručne potvrde, usudi da kaže da je ovaj civilizacijski pronalazak nekome smetao samo zato što je ukazivao(?) na najstarije tragove pismenosti u Podunavlju i na Mediteranu? Odnosno, da je jedna arhaična ćirilica postojala na brdovitom balkanskom tlu još pre osam hiljada godina?
Teorije bez naučnog pokrića većina naučnika je odbacila, ali se tvrdokorni svog “otkrića” olako ne odriču. I za jedne i za druge, međutim, Vinča je pojam kulture i civilizacije u neolitskoj prošlosti Evrope.
Najnoviji rezultati istraživanja i proučavanja arheologa, antropologa i peleolingvista i drugih naučnika posvećenih osvetljavanju i sistematizaciji znakova, simbola i piktografa, pre svih, vinčanskog pisma i sličnih zapisa u Lepenskom viru i na drugim nalazištima u jugoistočnoj Evropi, sve više dokazuju da su prva “slova” odnosno “poruke” napisali i prosledili narodi starih civilizacija sa Balkana.
TO nam pokazuje da nijedan svet, pa ni taj drevni narod, nije mogao da prođe kroz život, a da ne ostavi trag i poruku o sebi.
Posle detaljnih analiza i poređenja sa drugim pismima i sistemima simbola i znakova pronađenih u drugim delovima sveta - egipatskim, sumerskim, starogrčkim, hebrejskim, kineskim, indijskim..., proizlazi da je vinčanska civilizacija bila prva na evropskom kontinentu koja se služila pisanim informacijama.
Nekada se simbolima urezanim na grnčariji sa arheoloških lokaliteta nije pridavala važnost, smatralo da su to, nekakvi grafički ukrasi. Više su se, dakle, “gledali” nego “čitali”. Od prošlog veka, pa naovamo, naučnici, međutim, pokušavaju da saznaju šta im je čovek vinčanske kulture -poručio.
ISTRAŽIVAČ vinčanskog pisma Andrej Starović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, poslednjih sedam godina utrošio je na istraživanja po muzejima. "Iskopao je", zapravo već iskopano. Materijal do kojeg je došao, podvrgao je ponovnom proučavanju i tumačenju.
To je bacilo potpuno novo svetlo na staru vinčansku kulturu, koju je nauka na osnovu dosadašnjih saznanja o njoj, izdigla na civilizacijski stepenik. To “novo svetlo” prosijava iz spektakularne verovatnoće da je Vinčanac umeo da “prima” i “šalje” poruke.
- Manje su sporna razmišljanja naučnika oko funkcije tih zapisa - kaže Starović. - Da li su ona bila dekorativna, čisto reliogiozna ili opšte dobro. Mislim da su smisaono bila - višeznačajna.

TROJA
PROFESOR Harman Harald, jedan od pionira u proučavanju i sistematizaciji vinčanskog pisma, načinio je zanimljivo poređenje ovog pisma sa znakovima nađenim u Troji, na Kritu, u Knososu, Mesopotamiji, Kini... Uočio je među njima mnoge sličnosti i preklapanja, najpre sa znakovima u Troji, dakle, da postoji povezanost staroevropskog zapisa sa drevnoegejskim zapisima.
NA osnovu svega viđenog, Andrej Starović veruje da je svrha odnosno uloga simbola preistorijskom Vinčancu pre svega služila za opšte dobro. To dokazuje običnim primerom da se keramičke posude, korišćene svakodnevno, nisu označavale radi njih samih, već zbog sadržaja u njima koji je mogao imati za taj narod specijalnu vrednost. To su mogli biti: med, mleko, kajmak, sir, sok ili neka hrana...
Grobovi vinčanske civilizacije, kako tvrde naučnici, takođe su značajni za potvrdu vinčanskog pisma.
- Na Gomolavi ima ukupno 25 otkrivenih grobova - navodi Starović. - Uočeno je da neki od njih imaju grobne priloge, drugi su prosto skeleti sahranjeni bez pridaraka. Svi, međutim, po pravilu imaju ”uz sebe” i neki predmet, najčešće keramičku posudu sa urezanim znakovima.
Za naučnike je ovaj podatak dodatni prilog potvrdi o korišćenju znakova u komunikacijskom smislu. Pretpostavlja se da su poruke na zdelama koje su se ”sahranjivale” s pokojnicima beležene radi njihove zaštite. Kao neka vrsta apostrofijskog u arheologiji, znakovima se komuniciralo sa “drugim silama”.
Znakovi su u vinčanskom društvu, u životima tih ljudi bili prisutni u svim segmentima. U svakodnevici, odvojenim ritualima života i smrti.
Američki naučnik Šan Vin posvetio se proučavanju različitosti znakova, o čemu namerava da napiše knjigu. On ukazuje na poseban izgled simbola koji se javljaju na tegovima od keramike, nalik lopticama (služili su za zatezanje niti na razbojima), a Vin ih smatra važnim kandidatima za početak dešifrovanja znakova.
- Mislim da je veoma inspirativna Vinova ideja i ukoliko mu je polazna pretpostavka tačna, on je na dobrom putu da protumači vinčanske znakove - procenjuje Starović smatrajući da će serija koju prikuplja za američkog kolegu biti presudna. - Bitno je da ujednačimo metodologiju i sistematizujemo podatke do kojih smo došli, što će, možda, rezultirati naučnim bumom.
StaroviĆ je metodičan, ali oprezan i na tome stalno insistira. Kaže, ne treba se zatrčavati sa zaključcima, jer se brzopletošću ne stiže do cilja. Do osvajanja saznanja da su urezani znaci na vinčanskoj keramici - pismo. Najranije na svetu.
Bilo bi neodgovorno i neozbiljno da se kaže, da su najranije civilizacije bile primitivne samo zato što mi nemamo uopšte, ili dovoljno saznanja o njima. Tako ni za genezom pisma ne možemo tragati vođeni istorijskim šablonom niti nam mera razvoja i napretka može biti merodavna.
Nastanak pisma se pripisivao božanstvima i na istoku i na zapadu. U Vavilonu je to bio bog Nabu, u Egiptu bog Tot. Stari Egipćani su pismo smatrali jezikom bogova, a i drevni Jevreji su verovali da je bog stvorio pismo. To je bilo i verovanje indijanskih plemena. U Kini je to Fusi. Islamska tradicija isto tako vidi boga kao oca pisma, dok Indusi smatraju da je tvorac pisma Brahma. Prema skandinavskoj sagi, stvaranje pisma se pripisuje Odinu. Po pitagorejcima i kabalistima pismo je proisteklo iz univerzalnosti simbola. Moderna shvatanja tumače pismo plodom dugotrajne evolucije ljudskog saznanja i htenja za posebnim načinom izražavanja misli.

HRONOLOGIJA?
PREMA sistematizaciji profesora Radivoja Pešića pismenost se razvijala sledećim hronološkim redom: protopismo Lepenskog vira (8000-6000. godine pre naše ere), vinčansko pismo (5300-3200. god. pre n. e.), sumersko u Mesopotamiji (3100. godine pre naše ere do 75. godine naše ere), protoindijsko (oko 2200. godine pre naše ere), kinesko pismo (1300. godine pre naše ere i traje i danas), egipatsko pismo (3000. godine pre naše ere do 400. godine naše ere), kritsko pismo (2000-1200. godine pre naše ere) i hetitsko pismo (1600-777. godine pre naše ere).
www.novosti.co.yu

[Arthur Gordon Pym]

I neka se onda nakon toga itko usudi rugati Balkancima.